Исус Христ исељује човека који беше одузет
И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет. И видевши веру њихову рече му: „Човече, опраштају ти се греси твоји."
Подели чланак са другима
И догоди се једнога дана кад он учаше, сеђаху онде фарисеји и законици који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцељује;
18. И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет, и тражаху како да га унесу и положе пред њега.
19. И не нашавши куда би га унели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га са одром на средину пред Исуса.
20. И видевши веру њихову рече му: „Човече, опраштају ти се греси твоји.“
21. И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји говорећи:
„Ко је овај што говори хуле?
Ко може опраштати грехе осим једини Бог?”
22. А разумјевши Исус помисли њихове, одговарајући рече им:
„Шта помишљате у срцима својим?
23. Шта је лакше, рећи: ‘Опраштају ти се греси твоји‘,
или рећи: ‘Устани и ходи?‘
24. Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе”,
– рече узетоме: „Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме.”
25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Бога.
26. И сви се задивише, и слављаху Бога, и испунивши се страха говораху: „Чуда се нагледасмо данас!”
Теофан Затворник објашњава:
Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе – рече узетоме:
Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме (Лк.5,24).
Опраштање грехова је унутрашње, духовно чудо, а исцељење од раслабљености – спољашње, физичко чудо.
Овим догађајем се оправдава и утврђује прилив силе Божије у поредак наравственог света, као и у ток појава физичког света.
Последње се и чини ради првог, у коме је циљ свега. Господ не врши насиље над слободом, већ уразумљује, побуђује, задивљује.
Најбоље средство за то је спољашње чудо.
Могућност таквог чуда лежи у постојању разумног створења, које поседује слободу.
Та веза је суштинска. Они који побијају натприродно Божије дејство на свет, уједно поричу и слободу човека.
Јер, последња неопходно захтева оно прво.
И обратно, они који исповедају истину дејства Божијег на свет, мимо природног тока појава, могу смело онима да кажу:
„Ми осећамо да смо слободни“.
Свест о слободи је исто тако силна и неодољива као и свест о постојању.
Слобода неопходно захтева непосредна промислитељска дејства Божија.
Последица тога је да њихово признање бива исто тако чврсто као и свест о слободи.
Извор: Јевађеље по Луки,
Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Исус Христ исељује човека који беше одузет
И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет. И видевши веру њихову рече му: „Човече, опраштају ти се греси твоји."
И догоди се једнога дана кад он учаше, сеђаху онде фарисеји и законици који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцељује;
18. И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет, и тражаху како да га унесу и положе пред њега.
19. И не нашавши куда би га унели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га са одром на средину пред Исуса.
20. И видевши веру њихову рече му: „Човече, опраштају ти се греси твоји.“
21. И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји говорећи:
„Ко је овај што говори хуле?
Ко може опраштати грехе осим једини Бог?”
22. А разумјевши Исус помисли њихове, одговарајући рече им:
„Шта помишљате у срцима својим?
23. Шта је лакше, рећи: ‘Опраштају ти се греси твоји‘,
или рећи: ‘Устани и ходи?‘
24. Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе”,
– рече узетоме: „Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме.”
25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Бога.
26. И сви се задивише, и слављаху Бога, и испунивши се страха говораху: „Чуда се нагледасмо данас!”
Теофан Затворник објашњава:
Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе – рече узетоме:
Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме (Лк.5,24).
Опраштање грехова је унутрашње, духовно чудо, а исцељење од раслабљености – спољашње, физичко чудо.
Овим догађајем се оправдава и утврђује прилив силе Божије у поредак наравственог света, као и у ток појава физичког света.
Последње се и чини ради првог, у коме је циљ свега. Господ не врши насиље над слободом, већ уразумљује, побуђује, задивљује.
Најбоље средство за то је спољашње чудо.
Могућност таквог чуда лежи у постојању разумног створења, које поседује слободу.
Та веза је суштинска. Они који побијају натприродно Божије дејство на свет, уједно поричу и слободу човека.
Јер, последња неопходно захтева оно прво.
И обратно, они који исповедају истину дејства Божијег на свет, мимо природног тока појава, могу смело онима да кажу:
„Ми осећамо да смо слободни“.
Свест о слободи је исто тако силна и неодољива као и свест о постојању.
Слобода неопходно захтева непосредна промислитељска дејства Божија.
Последица тога је да њихово признање бива исто тако чврсто као и свест о слободи.
Извор: Јевађеље по Луки,
Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
