1. Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високу и издигнуту, и скут му испуњаваше цркву.

2. Серафими стајаху више њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема лећаше.

3. И викаху један другоме говорећи: „Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.”

4. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.

5. И рекох: „Јаох мени! погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер цара Господа над војскама видех својим очима.

6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима,

7. и дотаче се уста мојих, и рече: „Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.”

8. Потом чух глас Господњи где рече: „Кога ћу послати?“ и „Ко ће нам ићи?“ А ја рекох: „Ево мене, пошљи мене.“

9. А он рече: „Иди, и реци томе народу: ‘Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати’.

10. Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.

11. А ја рекох: „Докле Господе?” А он рече: „Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвијем не опусти,

12. и докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.“


Извор: pravoslavno.rs