Свето Јеванђеље по Луки, зачало 17. (5,1-11)

1. А догоди се када се народ слеже к њему да слуша реч Божију и он стајаше крај Генисаретског језера,
2. и виде две лађе где стоје украј језера, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже.

3. И уђе у једну лађу, која беше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале; и седе и учаше народ из лађе.
4. А кад преста говорити, рече Симону: „Хајде на дубину и баците мреже своје за лов.”

5. И одговарајући Симон рече му: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју реч бацићу мрежу.”
6. И учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цепати.

7. И дадоше знак друштву које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се оне потапаху.
8. А кад виде Симон Петар, припаде коленима Исусовим говорећи: „Изађи од мене, Господе, јер сам човек грешан.

9. Јер запрепашћење обузе њега и све који беху с њим због лова рибе што ухватише,
10. а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити.”

11. И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.