Свето Јеванђеље од Луке,  71. (13,10-17)

10. А учаше у једној синагоги суботом.

11. И гле, беше онде жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако усправити.

12. А кад је виде Исус, призва је и рече јој: „Жено, ослобођена си од немоћи своје.”

13. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога.

14. А старешина синагоге, негодујући што је Исус исцели у суботу, одговоривши рече народу: „Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лечите, а не у дан суботни.”

15. А Господ му одговори и рече: „Лицемере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола или магарца од јасала и води да напоји?

16. А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботни?”

17. И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дела што их он чињаше.