Свето Јеванђеље од Луке, 39. (8,40-56)

40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.
41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.

42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити;

44. и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
45. И рече Исус: „Ко је то што ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: „Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: \’Ко је то што ме се дотаче?\’”

46. А Исус рече: „Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене.”
47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

48. А он јој рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.”
49. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.”

50. А када чу Исус, одговори му говорећи: „Не бој се, само веруј, и биће спасена.”
51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери.

52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: „Не плачите, није умрла него спава.”
53. И подсмеваху му се знајући да је умрла. 54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: „Девојко, устани.”

55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе.
56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.