14. Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15. и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.

16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17. Тако и онај што прими два, доби и он још два.
18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.

19. А после дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима.
20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи:

„Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима.“

21. А господар његов рече му:

„Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.“

22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече:

„Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима.“

23. А господар његов рече му:

„Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.“

24. А приступивши и онај што је примио један талант рече:

„Господару, знао сам да си ти тврд човек: жањеш где ниси сејао, и скупљаш где ниси вијао;
25. па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.“

26. А господар његов одговарајући рече му:

„Зли и лени слуго, знао си да жањем где нисам сејао, и скупљам где нисам вијао.
27. Требало је зато моје сребро да даш мењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком.

28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата.
29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.
30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.