Свето Јеванђеље од Луке, 53. (10,25-37)

25. И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: „Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни?”
26. А он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”

27. А он одговарајући рече: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.”

28. А он му рече: „Право си одговорио; то чини и живећеш.”
29. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: „А ко је ближњи мој?”

30. А Исус одговарајући рече: „Човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видевши га, прође.

32. А тако и левит, кад је био на оном месту, приступивши, погледа га и прође.
33. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се;

34. и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.

35. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: ‘Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим’.”

36. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике?

37. А он рече: „Онај који му милост учини.” А Исус му рече: „Иди, па и ти чини тако.”