Свето Јеванђеље по Луки, зачало 14. (4,22-30)

22. И сви му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: „Није ли ово син Јосифов?”
23. И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: „Лекару, излечи се сам”; што чусмо да је било у Капернауму учини и овде у постојбини својој.”

24. Рече пак: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој.“
25. А ваистину вам кажем: „Многе удовице бијаху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи;

26. и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску жени удовици.
27. И многи беху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.”

28. И сви се у синагоги испунише гнева кад чуше ово.
29. И уставши истераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе где беше њихов град сазидан, да би га бацили одозго.

30. Али он прође између њих и отиде