1. У те дане опет, кад беше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им:
2. „Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.

3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.”
4. И одговорише му ученици његови: „Откуд их може неко нахранити хлебом овде у пустињи?”

5. И запита их: „Колико имате хлебова?” А они рекоше: „Седам.”
6. И заповеди народу да поседају по земљи. И узевши оних седам хлебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу.

7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе.
8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9. А оних што су јели беше око четири хиљаде; и отпусти их.
10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у пределе далманутске.