Свето Јеванђеље од Луке, 42. (9,12-18)

12. А дан стаде нагињати. Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и кек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту.
13. А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и две рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.

14. Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет.
15. И учинише тако, и посадише их све.

16. А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.
17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.

18. И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим беху ученици, и запита их говорећи: „Шта говори народ ко сам ја?”