Свето Јеванђеље по Луки, зачало 16. (4,38-44)

38. Подигавши се пак из синагоге, дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише га за њу.
39. И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

40. А када захођаше сунце, сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцељиваше их.

41. А и демони излажаху из многих вичући и говорећи: „Ти си Христос Син Божији.”
И претећи им не допушташе да говоре да знају да је он Христос.

42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.
43. А он им рече:
„И другим градовима треба ми благовестити о Царству Божијем; јер сам на то послан.”

44. И проповедаше по синагогама галилејским.