Свето Јеванђеље од Луке, 102. (20,27-44)

27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,

28. говорећи: „Учитељу, Мојсеј нам написа: ‘Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без деце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату свом.’

29. Беше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умре без деце;
30. и узе други жену, и он умре без деце;
31. и трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише деце и помреше.

32. А после свих умре и жена.
33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.

34. И одговарајући Исус рече им: „Синови овога века жене се и удају;
35. а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;
36. јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.

37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.”

39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: „Учитељу, добро си казао.”
40. И не смедоше више ништа да га питају. А он им рече:

41. „Како говоре да је Христос син Давидов?
42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: ‘Рече Господ Господу мојему: седи мени са десне стране,
43. док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.’

44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?”