55. И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике где год би чули да је он.
56. И где год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.

1. И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2. И видевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним, рукама једу хљеб, укорише их.

3. Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања од старих.
4. И кад дођу са тржишта не једу док се не оперу; и још много има што су примили те држе; перу чаше и судове и котлове и седишта.

5. А потом питаху га фарисеји и књижевници: „Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?”
6. А он одговарајући рече им: „Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: ‘Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.’

7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи.
8. Јер остависте заповест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините.”