Читање из Светог Писма / Седмица 5. по Духовима 
Понедељак 5. по Духовима

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 3, 4 (1,5-25; 57-68; 76; 80)

5. У време Ирода, цара јудејскога, беше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета.
6. А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповестима и уредбама Господњим беспрекорно.

7. И немаху деце, јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ поодмаклих година.
8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

9. Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. 10. И све мноштво народа мољаше се напољу за време кађења.
11. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника.
12. И збуни се Захарија видевши га и спопаде га страх.

13. А анђео му рече: „Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован.
14. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову.
15. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје;

16. И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме;
17. И он ће напред ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.”

18. И рече Захарија анђелу: „По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.”
19. И одговарајући анђео рече му: „Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовестим.

20. И ево, бићеш нем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје време.”
21. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму.

22. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нем.
23. И када се навршише дани службе његове, отиде дому свом.
24. А после оних дана затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

25. „Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.”

57. А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58. И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

59. И у осми дан дођоше да обрежу дете, и даваху му име оца његова – Захарија.
60. И одговарајући мати његова рече: „Не, него да се зове Јован.”
61. И рекоше јој: „Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.”

62. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову.
63. И заискавши дашчицу написа говорећи: „Јован му је име.” И зачудише се сви.
64. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога.

65. И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај
66. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: „Шта ли ће бити ово дете?” И рука Господња беше с њим.

67. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи:
68. „Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.

76. И ти, дете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да му приправиш пут;

80. А дете растијаше и јачаше духом и беше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.

Извор: pravoslavno.rs