ПОРФИРИЈЕ Кавсокаливит - Не подсећај другога на његова сагрешења
Немој другога осуђивати због његових сагрешења и немој га подсећати на њих. Тада га и сама његова савест поставља на оптуженичку клупу и осуђује га.
Подели чланак са другима
Пошто беше доспео до дара благоразумности, Старац је у свакој прилици могао да дејствује са много истанчаности. Никога није нападао и никога није повредио. Чак и онда кад је требало да приступи некаквом духовном хируршком захвату да би очистио неку душевну израслину, покушавао је то да учини на што безболнији начин.
Не подсећај другога на његова сагрешења
Немој другога осуђивати због његових сагрешења и немој га подсећати на њих. Тада га и сама његова савест поставља на оптуженичку клупу и осуђује га. Само се тако зло може исправити. У супротном, кад га ти оптужујеш, он се брани, оправдава себе, пребацује одговорност на тебе и на све друге; и тако, уместо да се зло поправи, оно постаје све горе.
Кад наш брат згреши, ми сами треба да понесемо његово искушење. Истинска љубав нас надахњује да се жртвујемо за ближње. Као што је Христос, кад је био распет, молио Свог Небеског Оца да опрости онима који су Га распели јер нису знали шта чине. Без жртве, односно кад осуђујемо свог брата који је сагрешио, ми га гурамо да падне још дубље; но, кад се према њему односимо ћутке, са жртвом наше љубави и са тајном молитвом за њега, тада будимо његову савест, која га оптужује, и тако он долази до покајања и поправка.
ИЗВОР: Из књиге: ΓΕΩΡΓΙΟΥ Σ. ΚΡΟΥΣΤΑΛΑΚΗ, Ο ΓΕΡΩΝ ΠΟΡΦΥΡΙΟΣ Ο ΠΝΕΥΜΑΤΙΚΟΣ ΠΑΤΕΡΑΣ ΚΑΙ ΠΑΙΔΑΓΩΓΟΣ, Атина, 1997.
Интернет издање: svetosavlje.org
ПОРФИРИЈЕ Кавсокаливит - Не подсећај другога на његова сагрешења
Немој другога осуђивати због његових сагрешења и немој га подсећати на њих. Тада га и сама његова савест поставља на оптуженичку клупу и осуђује га.
Пошто беше доспео до дара благоразумности, Старац је у свакој прилици могао да дејствује са много истанчаности. Никога није нападао и никога није повредио. Чак и онда кад је требало да приступи некаквом духовном хируршком захвату да би очистио неку душевну израслину, покушавао је то да учини на што безболнији начин.
Не подсећај другога на његова сагрешења
Немој другога осуђивати због његових сагрешења и немој га подсећати на њих. Тада га и сама његова савест поставља на оптуженичку клупу и осуђује га. Само се тако зло може исправити. У супротном, кад га ти оптужујеш, он се брани, оправдава себе, пребацује одговорност на тебе и на све друге; и тако, уместо да се зло поправи, оно постаје све горе.
Кад наш брат згреши, ми сами треба да понесемо његово искушење. Истинска љубав нас надахњује да се жртвујемо за ближње. Као што је Христос, кад је био распет, молио Свог Небеског Оца да опрости онима који су Га распели јер нису знали шта чине. Без жртве, односно кад осуђујемо свог брата који је сагрешио, ми га гурамо да падне још дубље; но, кад се према њему односимо ћутке, са жртвом наше љубави и са тајном молитвом за њега, тада будимо његову савест, која га оптужује, и тако он долази до покајања и поправка.
ИЗВОР: Из књиге: ΓΕΩΡΓΙΟΥ Σ. ΚΡΟΥΣΤΑΛΑΚΗ, Ο ΓΕΡΩΝ ΠΟΡΦΥΡΙΟΣ Ο ΠΝΕΥΜΑΤΙΚΟΣ ΠΑΤΕΡΑΣ ΚΑΙ ΠΑΙΔΑΓΩΓΟΣ, Атина, 1997.
Интернет издање: svetosavlje.org
