Док још има времена, улажимо у стицање духовнога богатства макар онолико труда колико други улажу у стицање световног богатства. Непрестано се преиспитујмо: да ли смо у (данашњем дану) учинили ишта добро, да ли смо својом духовном будношћу одагнали од себе какву узнемирујућу страст, да бисмо. добили потврдни одговор савести, могли да искусимо духовно умирење.

Ако нам поуке које непрестано слушамо улазе на једно а излазе на друго ухо, по слушању не само да нам неће бити ни од какве духовне користи, већ ће послужити и као разлог да будемо још теже осуђени, јер смо, упркос великом труду Цркве, остали исти какви смо били и раније. 

Јер онај ко је гневљив треба да постане кротак, онај ко је напрасит треба да се умири, онај који завиди треба да се научи да добро жели другоме, среброљубац треба да се одрекне своје страсти (среброљубља) и да се посвети давању милостиње и храњењу сиромашних, онај ко тежи сујетној слави треба да се научи да је презире и да иште истинску славу, онај који нема љубави према ближњима треба да се покаје и да научи себе не само да не буде гори од цариника, за кога је казано: Ако волите оне који вас воле, какву награду имате? Зар и цариници не чине тако? ( Мt. 5,46), већ и да задобије такво стање душе да може кротко да гледа и на своје непријатеље, и да према њима пројављује велику љубав.

Ако непрестано слушамо духовне поуке, и ништа не предузимамо да победимо горе поменуте и друге страсти које дејствују у  нама, како онда да нам буде опроштено, како да будемо оправдани?

Преузето из књиге Свети Јован Златоусти Поуке за сваки дан у години.
Посебно Издање Библиотеке ОЧЕВ ДОМ при верском добротворном старатељству Архиепископије београдско – карловачке. Београд 2021