11. Јер Писмо говори: „Сваки који верује у Њега неће се постидети.” 

12. Јер нема разлике између Јудејца и Јелина; јер је исти Господ свију, богат за све који га призивају. 

13. Јер сваки који призове Име Господње биће спасен. 

14. Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповедника? 

15. А како ће проповедати ако не буду послани? Као што је написано: „Како су красне ноге оних који благовесте мир, који благовесте добро!” 

16. Али сви не послушаше Јеванђеље; јер Исаија говори: „Господе, ко верова проповеди нашој?” 

17. И тако вера бива од проповеди, а проповед од речи Божије. 

18. Али велим: „Зар не чуше?” Свакако. По свој земљи отиде глас њихов, и до крајева васељене речи њихове. 

19. Него велим: „Зар не разуме Израиљ? Први Мојсеј говори: „Ја ћу вас на суревњивост покренути кроз оне који нису народ, неразумним народом расрдићу вас”. 

20. А Исаија говори смело: „Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене.” 

21. А Израиљу говори: „Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном.”

1. Кажем, дакле: Зар Бог одбаци народ свој? Никако! Јер сам и ја Израиљац, од семена Авраамова, од племена Венијаминова.

2. Не одбаци Бог народ свој који унапред позна.