Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 92 (6,11-17)
Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха за смрт, или послушности за праведност.
Подели чланак са другима
Седмица 4. по Духовима / Субота 4. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 92 (6,11-17)
11. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем.
12. Да не царује, дакле, грех у вашему смртном телу, да га слушате у похотама његовим;
13. нити дајите удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде.
14. Јер грех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под благодаћу.
15. Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Никако!
16. Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха за смрт, или послушности за праведност.
17. Али Богу хвала што бесте слуге греху па послушасте од срца правило науке којој се предадосте;
Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Извор: pravoslavno.rs
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 92 (6,11-17)
Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха за смрт, или послушности за праведност.
Седмица 4. по Духовима / Субота 4. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 92 (6,11-17)
11. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем.
12. Да не царује, дакле, грех у вашему смртном телу, да га слушате у похотама његовим;
13. нити дајите удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде.
14. Јер грех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под благодаћу.
15. Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Никако!
16. Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха за смрт, или послушности за праведност.
17. Али Богу хвала што бесте слуге греху па послушасте од срца правило науке којој се предадосте;
Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Извор: pravoslavno.rs
