14. Јер које води Дух Божији они су синови Божији. 

15. Јер не примисте духа ропства, да се опет бојите; него примисте Духа усиновљења, којим вичемо: „Ава, Оче!” 

16. Овај Дух сведочи нашему духу да смо деца Божија. 

17. А кад смо деца, и наследници смо: наследници, дакле, Божији а сунаследници Христови; пошто с њим страдамо да се с њим и прославимо. 

18. Јер мислим да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити. 

19. Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. 

20. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом 

21. Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије.