24. Вером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове;

25. и више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу греха,

26. сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду.

32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,

33. који вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

34. угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;

35. неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;

36. а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;

37. камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама;

38. они којих свет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.

39. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање;

40. зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

1. Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока, одбацимо свако бреме и грех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји,

2. гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере, који уместо предстојеће му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране Престола Божијега.

Извор: pravoslavno.rs