Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 138 (7,24-35)

24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом. 

25. А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као онај који је стекао милост од Господа да је веродостојан. 

26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човеку овако бити. 

27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш. Јеси ли се одрешио од жене? Не тражи жену. 

28. Ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила. Али ће такви имати невољу телесну, а ја бих да вас поштедим. 

29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају, 

30. и који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају, 

31. и који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога света. 

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; 

33. а ко је ожењен брине се за овосветско, како ће угодити жени. 

34. Разликује се и жена од девојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за овосветско, како ће угодити мужу.

35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.