Преподобни АНДРЕЈ стоји у ваздуху за време молитве
Када преподобни стиже до црквених врата, пружи десну руку, закрсти врата крсним знаком, и она се сама отворише, и он уђе у цркву и стаде на молитву.
Подели чланак са другима
ПРЕПОДОБНИ АНДРЕЈ СТОЈИ У ВАЗДУХУ ЗА ВРЕМЕ МОЛИТВЕ
Преподобни Андреј имао је обичај да у глуво доба ноћи, да га нико не би приметио, одлази црквама и моли се Богу.
Тако једне ноћи он крену цркви Свете Богородице на тргу Константиновом.
У то доба на тргу није било никога.
Када преподобни стиже до црквених врата, пружи десну руку, закрсти врата крсним знаком, и она се сама отворише, и он уђе у цркву и стаде на молитву.
Но то виде један младић који је стајао у сенци, те га преподобни ни приметио није.
Пренеражен оним што виде, он рече у себи:
Гле, какве потајне слуге има Господ у овом престоном граду!
– И полако пришавши вратима, он опрезно завири у цркву и угледа овакав призор: преподобни сав у пламену стоји у ваздуху пред амвоном и моли се; из њега на све стране избија пламен и неки беспримерно диван мирис који се осећао до самих врата, крај којих је стајао младић.
Ужаснут призором и сав претрнуо од страха, младић се повуче и прикри да сачека излазак преподобног.
Пошто сврши молитву, преподобни изиђе из цркве, опет осени врата крсним знаком и она се сама затворише.
И тада преподобноме би Духом Светим откривено да је онај младић видео све шта је он урадио у ово глуво доба ноћи.
Преподобнога то ожалости.
Но њему би Духом и ово наложено: да нареди младићу да никоме не говори шта је видео.
И он окренувши се пође, приђе младићу који је стајао у сенци и рече му:
Чедо, пази, никоме не казуј што си видео, и милост Господња биће с тобом.
Ако пак једну реч изустиш о ономе што си видео, ја ћу наредити нечистом духу да те казни.
А знај и ово:
тако ми Исуса, ни твој Анђео хранитељ неће ти допустити да то обелоданиш!
Ево и њему налажем да тако поступи, те ћу ја бити без бриге и спокојан.
– Гледајући преподобног и слушајући шта му говори, младић, сав претрнуо од страха, рече:
Господине, нећу никоме казати.
Враћајући се кући овај младић говораше себи:
О, каквог свеца ми имамо, а ми безумници то и не знамо!
О, чуда! о, тајнe Божје!
Што сам у Житијама Светих читао, то сам ноћас својим рођеним очима видео!
– Дошавши кући, он у усхићењу и у узбуђењу хтеде да исприча својима шта је све ове ноћи видео, те да би и њих обрадовао.
Али, чим хтеде да отвори уста, он угледа пред собом пламеног младића који је блистао као муња и који му претећи рече:
Ни речи да ниси рекао, несрећниче!
Иначе ћеш одмах бити предат нечистом духу и постаћеш играчка демона.
– Младић се страховито уплаши и поче дрхтати; и таман хтеде да викне од страха, а пламени младић му својом десном руком запуши уста, говорећи:
Умукни!
– И рекавши то, пламени младић нестаде из очију његових.
А престрављени младић толико дрхташе од страха, да се умало не сруши на земљу.
И све што је те ноћи видео, остаде му у живом сећању, али, хтео не хтео, никоме није смео ни речи рећи о томе.
Извор: svetosavlje.org
Преподобни АНДРЕЈ стоји у ваздуху за време молитве
Када преподобни стиже до црквених врата, пружи десну руку, закрсти врата крсним знаком, и она се сама отворише, и он уђе у цркву и стаде на молитву.
ПРЕПОДОБНИ АНДРЕЈ СТОЈИ У ВАЗДУХУ ЗА ВРЕМЕ МОЛИТВЕ
Преподобни Андреј имао је обичај да у глуво доба ноћи, да га нико не би приметио, одлази црквама и моли се Богу.
Тако једне ноћи он крену цркви Свете Богородице на тргу Константиновом.
У то доба на тргу није било никога.
Када преподобни стиже до црквених врата, пружи десну руку, закрсти врата крсним знаком, и она се сама отворише, и он уђе у цркву и стаде на молитву.
Но то виде један младић који је стајао у сенци, те га преподобни ни приметио није.
Пренеражен оним што виде, он рече у себи:
Гле, какве потајне слуге има Господ у овом престоном граду!
– И полако пришавши вратима, он опрезно завири у цркву и угледа овакав призор: преподобни сав у пламену стоји у ваздуху пред амвоном и моли се; из њега на све стране избија пламен и неки беспримерно диван мирис који се осећао до самих врата, крај којих је стајао младић.
Ужаснут призором и сав претрнуо од страха, младић се повуче и прикри да сачека излазак преподобног.
Пошто сврши молитву, преподобни изиђе из цркве, опет осени врата крсним знаком и она се сама затворише.
И тада преподобноме би Духом Светим откривено да је онај младић видео све шта је он урадио у ово глуво доба ноћи.
Преподобнога то ожалости.
Но њему би Духом и ово наложено: да нареди младићу да никоме не говори шта је видео.
И он окренувши се пође, приђе младићу који је стајао у сенци и рече му:
Чедо, пази, никоме не казуј што си видео, и милост Господња биће с тобом.
Ако пак једну реч изустиш о ономе што си видео, ја ћу наредити нечистом духу да те казни.
А знај и ово:
тако ми Исуса, ни твој Анђео хранитељ неће ти допустити да то обелоданиш!
Ево и њему налажем да тако поступи, те ћу ја бити без бриге и спокојан.
– Гледајући преподобног и слушајући шта му говори, младић, сав претрнуо од страха, рече:
Господине, нећу никоме казати.
Враћајући се кући овај младић говораше себи:
О, каквог свеца ми имамо, а ми безумници то и не знамо!
О, чуда! о, тајнe Божје!
Што сам у Житијама Светих читао, то сам ноћас својим рођеним очима видео!
– Дошавши кући, он у усхићењу и у узбуђењу хтеде да исприча својима шта је све ове ноћи видео, те да би и њих обрадовао.
Али, чим хтеде да отвори уста, он угледа пред собом пламеног младића који је блистао као муња и који му претећи рече:
Ни речи да ниси рекао, несрећниче!
Иначе ћеш одмах бити предат нечистом духу и постаћеш играчка демона.
– Младић се страховито уплаши и поче дрхтати; и таман хтеде да викне од страха, а пламени младић му својом десном руком запуши уста, говорећи:
Умукни!
– И рекавши то, пламени младић нестаде из очију његових.
А престрављени младић толико дрхташе од страха, да се умало не сруши на земљу.
И све што је те ноћи видео, остаде му у живом сећању, али, хтео не хтео, никоме није смео ни речи рећи о томе.
Извор: svetosavlje.org
