Преподобни ЈОВАН Мосха - Чудо авве ЈУЛИЈАНА столпника
Ја сам боловао од једне болести коју нико од лекара није могао да излечи, али чим смо дошли код старца, он се помоли за мене и исцели ме.
Подели чланак са другима
Чудо авве Јулијана столпника
Авва Кирило, ученик авве Јулијана столпника, причао нам је следеће:
Мој отац, брат и ја дођосмо да видимо авву Јулијана јер смо чули за његов врлински живот и његова дела.
Ја сам боловао од једне болести коју нико од лекара није могао да излечи, али чим смо дошли код старца, он се помоли за мене и исцели ме.
Нас тројица остадосмо у његовој близини и постасмо монаси.
Мом оцу беше одређено да се стара о житу. Једног дана он дође старцу и рече:
„Нема жита.“
Старац му одговори:
„Отиди брате до житнице, скупи све што тамо нађеш и самељи, а за сутра ће се Бог побринути за нас.“
Мој отац оде узбуђен у своју келију, јер је знао да у житници није остало ништа.
Пошто је потреба за брашном била велика, старец му је следећег дана поручио: .
„Дођи к мени.“
Чим је стигао, рекао му је:
„Брате Кононе, отиди у житницу и шта тамо будеш нашао, уготови за љубав братије.“
Сав љутит, Конон узе кључеве од житнице и пође са намером да донесе прегршт земље.
Али кад је откључао и покушао да отвори врата, увидео је да не може то да учини јер је житница била препуна житом.
Видевши то он се дубоко поклонио старцу славећи Бога.
Извор: svetosavlje.org
Преподобни ЈОВАН Мосха - Чудо авве ЈУЛИЈАНА столпника
Ја сам боловао од једне болести коју нико од лекара није могао да излечи, али чим смо дошли код старца, он се помоли за мене и исцели ме.
Чудо авве Јулијана столпника
Авва Кирило, ученик авве Јулијана столпника, причао нам је следеће:
Мој отац, брат и ја дођосмо да видимо авву Јулијана јер смо чули за његов врлински живот и његова дела.
Ја сам боловао од једне болести коју нико од лекара није могао да излечи, али чим смо дошли код старца, он се помоли за мене и исцели ме.
Нас тројица остадосмо у његовој близини и постасмо монаси.
Мом оцу беше одређено да се стара о житу. Једног дана он дође старцу и рече:
„Нема жита.“
Старац му одговори:
„Отиди брате до житнице, скупи све што тамо нађеш и самељи, а за сутра ће се Бог побринути за нас.“
Мој отац оде узбуђен у своју келију, јер је знао да у житници није остало ништа.
Пошто је потреба за брашном била велика, старец му је следећег дана поручио: .
„Дођи к мени.“
Чим је стигао, рекао му је:
„Брате Кононе, отиди у житницу и шта тамо будеш нашао, уготови за љубав братије.“
Сав љутит, Конон узе кључеве од житнице и пође са намером да донесе прегршт земље.
Али кад је откључао и покушао да отвори врата, увидео је да не може то да учини јер је житница била препуна житом.
Видевши то он се дубоко поклонио старцу славећи Бога.
Извор: svetosavlje.org
