Преподобни ЈОВАН Мосха - Чудо које је починила једна умрла девојка
Чедо моје, послушај ме, победи себе и реци ми шта си учинио, а Христос Бог наш је у стању да ти пружи своју помоћ.
Подели чланак са другима
Чудо које је починила једна умрла девојка над неким гробокрадицом
Авва Јован, игуман манастира Гиганта, нам је испричао нешто слично кад смо га посетили у Теуполису.
Пре кратког времена дошао ми је један младић и замолио ме:
„Молим те оче, прими ме Бога ради, јер желим да се покајем.“
Ово је једва рекао горко плачући, а ја, видевши га тако утученог и у великој туги, рекох му:
„Испричај ми како си доспео у такво покајање.“
„Ах, ја сам ти оче, велики грешник.“
„Веруј ми чедо моје, као што постоје различити греси, исто тако постоје и различити лекови против њих.
Ако желиш да се излечиш, најискреније ми изложи твоја дела да бих могао да ти наложим одговарајућу епитимију, јер другачије се лечи блудник, а другачије убица, другачије врачар, а другачије надмени.“
Он је тада дубоко уздахнуо, ударио се по грудима и предао сузама и јецајима, а од силног узбуђења није могао ни гласа да пусти.
А ја, када сам видео да је пао у толико велико безнађе и унутарњу тугу и да му је постало немогуће да ми изложи своју муку, рекох му:
„Чедо моје, послушај ме, победи себе и реци ми шта си учинио, а Христос Бог наш је у стању да ти пружи своју помоћ.
Јер Он, који је због свога човекољубља и бескрајног милосрђа много претрпео ради нашега спасења,
Он који је са цариницима јео за једном трпезом,
Он који није одбацио блудницу, који је разбојнике прихватио и грешнике учинио својим пријатељима и најзад прихватио да се разапне,
Он ће и тебе прихватити целом својом љубављу и радошћу ако се покајеш и њему вратиш.
Јер Он не жели да грешник умре, „него да се обрати и жив буде“
Он тада заустави своје сузе и исприча ми:
„Ја сам пун сваког греха и недостојан неба и земље.
Господине авва, пре два дана сам чуо да је кћи градског великаша, која је живела у девствености, умрла и да је са много скупоцених хаљина сахрањена у једну гробницу ван града.
Када сам ово чуо, а како сам се и раније бавио сличним делом, ушао сам ноћу у гроб и почео да је свлачим.
Свукао сам са ње све што је носила, нисам поштедео ни најинтимније делове њене одеће и њих сам узео и оставио је нагу, као од мајке рођену.
И кад сам био спреман да изађем из гроба, она седе предамном, испружи своју леву руку и ухвати ме за моју десну.
„Зар си без икаквог разлога морао, човече, оволико да ме разголитиш?
Зар се ниси уплашио Бога?
Зар се ниси уплашио Божијег суда?
Није ли требало бар на мене мртву да се смилујеш?
Забога, зар се ниси постидео наше заједничке људске природе, него, иако си хришћанин, осудио си ме да се оваква појавим на Христовом суду?
Ни моје женске природе се ниси постидео.
Зар и тебе није родила жена?
Зар рођену мајку своју ниси понизио овим чином?
Какав одговор имаш да даш за мене на страшном Христовом суду ти, беднији од свих људи?
Јер, док си живела, ниједан туђ човек није видео чак ни лице моје, ти си ме, после моје смрти и после мог погреба, толико разголитио да си видео моје наго тело.
Тешко људском ро, који је у овакву муку запао.
Каквим срцем и каквим рукама ти приступаш да се причестиш пресветим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа?“
А ја, чим сам све ово чуо и видео, уплашен тако да сам сав дрхтао, једва смогох снаге да јој кажем:
„Молим те, пусти ме да одем и више никада него овако нешто учинити.“
„Сам си по својој жељи дошао овамо и одавде н ћеш отићи као што то желиш, него ће овај срам бити заједнички за нас обоје.
И немој мислити да ћеш одмах умрети, душу ћеш своју предати тек пошто се измучиш кроз многе дане.“
Ја сам тада наставио кроз сузе да је молим да м пусти да одем заклињући се у свемогућег Бога да више никада нећу учинити ово ужасно дело.
Тек после многих мојих молби и после многих суза које сам пролио пред њом она ми одговори:
„Ако желиш да живиш и да се ослободиш ове муке, обећај ми да ћеш, ако те пустим, не само да престанеш да се бавиш овим подлим делом, него да ћеш одмах, истог тренутка да се одрекнеш света, да с покајеш за сва своја дела и да ћеш служити Христу.“
Тада сам јој се заклео да ћу учинити не само он што ми је она заповедила, него да од данас нећу ићи у кућу своју, него ћу из ових стопа отићи у манастир.
Она ми је тада наредила да је обучем као што сам је нашао, а кад сам ово учинио она је поново легла на свој одар и умрла.
Тада сам ја несрећник и грешник изишао из њеног гроба ево ме, дошао сам у манастир.“
Пошто сам све ово чуо од младића, поучио сам га покајању и уздржању.
После неког времена постригао сам га за монаха.
Обукао сам га у монашку схиму и затворио једну пећину недалеко од града где је живео славећи Бог и трудећи се за душу своју.
Књига: ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН МОСХА – ДУХОВНИ ЛУГ
Извор: svetosavlje.org
Преподобни ЈОВАН Мосха - Чудо које је починила једна умрла девојка
Чедо моје, послушај ме, победи себе и реци ми шта си учинио, а Христос Бог наш је у стању да ти пружи своју помоћ.
Чудо које је починила једна умрла девојка над неким гробокрадицом
Авва Јован, игуман манастира Гиганта, нам је испричао нешто слично кад смо га посетили у Теуполису.
Пре кратког времена дошао ми је један младић и замолио ме:
„Молим те оче, прими ме Бога ради, јер желим да се покајем.“
Ово је једва рекао горко плачући, а ја, видевши га тако утученог и у великој туги, рекох му:
„Испричај ми како си доспео у такво покајање.“
„Ах, ја сам ти оче, велики грешник.“
„Веруј ми чедо моје, као што постоје различити греси, исто тако постоје и различити лекови против њих.
Ако желиш да се излечиш, најискреније ми изложи твоја дела да бих могао да ти наложим одговарајућу епитимију, јер другачије се лечи блудник, а другачије убица, другачије врачар, а другачије надмени.“
Он је тада дубоко уздахнуо, ударио се по грудима и предао сузама и јецајима, а од силног узбуђења није могао ни гласа да пусти.
А ја, када сам видео да је пао у толико велико безнађе и унутарњу тугу и да му је постало немогуће да ми изложи своју муку, рекох му:
„Чедо моје, послушај ме, победи себе и реци ми шта си учинио, а Христос Бог наш је у стању да ти пружи своју помоћ.
Јер Он, који је због свога човекољубља и бескрајног милосрђа много претрпео ради нашега спасења,
Он који је са цариницима јео за једном трпезом,
Он који није одбацио блудницу, који је разбојнике прихватио и грешнике учинио својим пријатељима и најзад прихватио да се разапне,
Он ће и тебе прихватити целом својом љубављу и радошћу ако се покајеш и њему вратиш.
Јер Он не жели да грешник умре, „него да се обрати и жив буде“
Он тада заустави своје сузе и исприча ми:
„Ја сам пун сваког греха и недостојан неба и земље.
Господине авва, пре два дана сам чуо да је кћи градског великаша, која је живела у девствености, умрла и да је са много скупоцених хаљина сахрањена у једну гробницу ван града.
Када сам ово чуо, а како сам се и раније бавио сличним делом, ушао сам ноћу у гроб и почео да је свлачим.
Свукао сам са ње све што је носила, нисам поштедео ни најинтимније делове њене одеће и њих сам узео и оставио је нагу, као од мајке рођену.
И кад сам био спреман да изађем из гроба, она седе предамном, испружи своју леву руку и ухвати ме за моју десну.
„Зар си без икаквог разлога морао, човече, оволико да ме разголитиш?
Зар се ниси уплашио Бога?
Зар се ниси уплашио Божијег суда?
Није ли требало бар на мене мртву да се смилујеш?
Забога, зар се ниси постидео наше заједничке људске природе, него, иако си хришћанин, осудио си ме да се оваква појавим на Христовом суду?
Ни моје женске природе се ниси постидео.
Зар и тебе није родила жена?
Зар рођену мајку своју ниси понизио овим чином?
Какав одговор имаш да даш за мене на страшном Христовом суду ти, беднији од свих људи?
Јер, док си живела, ниједан туђ човек није видео чак ни лице моје, ти си ме, после моје смрти и после мог погреба, толико разголитио да си видео моје наго тело.
Тешко људском ро, који је у овакву муку запао.
Каквим срцем и каквим рукама ти приступаш да се причестиш пресветим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа?“
А ја, чим сам све ово чуо и видео, уплашен тако да сам сав дрхтао, једва смогох снаге да јој кажем:
„Молим те, пусти ме да одем и више никада него овако нешто учинити.“
„Сам си по својој жељи дошао овамо и одавде н ћеш отићи као што то желиш, него ће овај срам бити заједнички за нас обоје.
И немој мислити да ћеш одмах умрети, душу ћеш своју предати тек пошто се измучиш кроз многе дане.“
Ја сам тада наставио кроз сузе да је молим да м пусти да одем заклињући се у свемогућег Бога да више никада нећу учинити ово ужасно дело.
Тек после многих мојих молби и после многих суза које сам пролио пред њом она ми одговори:
„Ако желиш да живиш и да се ослободиш ове муке, обећај ми да ћеш, ако те пустим, не само да престанеш да се бавиш овим подлим делом, него да ћеш одмах, истог тренутка да се одрекнеш света, да с покајеш за сва своја дела и да ћеш служити Христу.“
Тада сам јој се заклео да ћу учинити не само он што ми је она заповедила, него да од данас нећу ићи у кућу своју, него ћу из ових стопа отићи у манастир.
Она ми је тада наредила да је обучем као што сам је нашао, а кад сам ово учинио она је поново легла на свој одар и умрла.
Тада сам ја несрећник и грешник изишао из њеног гроба ево ме, дошао сам у манастир.“
Пошто сам све ово чуо од младића, поучио сам га покајању и уздржању.
После неког времена постригао сам га за монаха.
Обукао сам га у монашку схиму и затворио једну пећину недалеко од града где је живео славећи Бог и трудећи се за душу своју.
Књига: ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН МОСХА – ДУХОВНИ ЛУГ
Извор: svetosavlje.org
