Преподобни ЈОВАН Мосха - Чудо у вези светог Причешћа
Онда је узео честицу светог Причешћа Православне Цркве и ставио је у исти казан. Тог тренутка вода из кипућег казана се следила, а света Причест је остала нетакнута и сува.
Подели чланак са другима
Једно чудо које се догодило са честицом светог Причешћа
На педесетак километара од киликијског града Егеа живела су два столпника на растојању од око девет километара један од другог.
Један од њих је припадао светој Католичанској и апостолској Цркви, а други, који се, дуже времена од првог, подвизавао на стубу близу села Касидора, припадао је Севировој јереси.
Овај јеретик се на разне начине трудио да православног столпника придобије за своју јерес.
Толико често и обилно му је писао да је већ почео да верује да је постигао свој циљ.
Православни је једном, по Божијем надахнућу, поручио јеретику да му пошаље честицу његовог причешћа.
Овај је, сав радостан, то и учинио не сумњајући ни у шта.
Када је православни столпник примио честицу коју је послао јеретик Севиров, заложио је казан, у кипућу воду бацио ову честицу и она се одмах растворила.
Онда је узео честицу светог Причешћа Православне Цркве и ставио је у исти казан.
Тог тренутка вода из кипућег казана се следила, а света Причест је остала нетакнута и сува.
Столпник ју је сачувао, па је и нама показао кад смо га посетили.
Друго чудо у вези светог Причешћа
Таде је трговачки центар на Кипру у чијој се близини налази манастир по имену Филоксен.
Пролазећи онуда нашли смо у манастиру монаха пореклом са Мелитинског острва, који се зваше Исидор.
Видели смо га како непрекидно плаче, горко јецајући.
Многи су га тешили не би ли му бар мало ублажили тугу, али је то било без успеха јер је он и даље плакао, једва кроз јецаје изговарајући:
„Ја сам велики грешник, толико велики да, још од Адама па до данас, такав није постојао на свету.“
Ми смо му на то рекли:
„Заиста, гoсподине авва, нико није без греха „осим јединог Бога“.
А он нам одговарајући рече:
„Уверавам вас браћо да ни на једном човеку, без обзира да ли је он писмен или не, не нађох такав грех какав сам ја учинио.
Но ако мислите да себе прекомерно осуђујем, послушајте о мом греху да би могли за мене да се помолите Богу:
Док сам живео у свету бејах ожењен. И моја жена и ја смо припадали Севировој јереси.
Једног дана, вративши се кући, не затекох своју жену тамо и кад упитах где је, рекоше ми да је отишла код сусетке, која припада Православној Цркви, да се причести.
Одмах сам отрчао тамо не бих ли спречио своју жену да се причести.
Како сам ушао у кућу баш у тренутку док је моја жена примала свето Причешће, ухватио сам је за грло и натерао да испљуне свету Честицу, коју сам потом бацио кроз прозор у једну бару.
Одмах сам видео како муња, силазећи са неба, узима Честицу и односи је са собом.
После два дана, дошао је код мене неки Арапин одевен у крпе и рекао;
„Ти и ја смо осуђени истом казном.“
„Ко си ти?“
„Ја сам онај који је Господа Исуса Христа ударио по врату у време Његовог страдања.“
Ето зашто ја не могу да зауставим свој плач,“ завршио је своју причу монах.
Извор: svetosavlje.org
Преподобни ЈОВАН Мосха - Чудо у вези светог Причешћа
Онда је узео честицу светог Причешћа Православне Цркве и ставио је у исти казан. Тог тренутка вода из кипућег казана се следила, а света Причест је остала нетакнута и сува.
Једно чудо које се догодило са честицом светог Причешћа
На педесетак километара од киликијског града Егеа живела су два столпника на растојању од око девет километара један од другог.
Један од њих је припадао светој Католичанској и апостолској Цркви, а други, који се, дуже времена од првог, подвизавао на стубу близу села Касидора, припадао је Севировој јереси.
Овај јеретик се на разне начине трудио да православног столпника придобије за своју јерес.
Толико често и обилно му је писао да је већ почео да верује да је постигао свој циљ.
Православни је једном, по Божијем надахнућу, поручио јеретику да му пошаље честицу његовог причешћа.
Овај је, сав радостан, то и учинио не сумњајући ни у шта.
Када је православни столпник примио честицу коју је послао јеретик Севиров, заложио је казан, у кипућу воду бацио ову честицу и она се одмах растворила.
Онда је узео честицу светог Причешћа Православне Цркве и ставио је у исти казан.
Тог тренутка вода из кипућег казана се следила, а света Причест је остала нетакнута и сува.
Столпник ју је сачувао, па је и нама показао кад смо га посетили.
Друго чудо у вези светог Причешћа
Таде је трговачки центар на Кипру у чијој се близини налази манастир по имену Филоксен.
Пролазећи онуда нашли смо у манастиру монаха пореклом са Мелитинског острва, који се зваше Исидор.
Видели смо га како непрекидно плаче, горко јецајући.
Многи су га тешили не би ли му бар мало ублажили тугу, али је то било без успеха јер је он и даље плакао, једва кроз јецаје изговарајући:
„Ја сам велики грешник, толико велики да, још од Адама па до данас, такав није постојао на свету.“
Ми смо му на то рекли:
„Заиста, гoсподине авва, нико није без греха „осим јединог Бога“.
А он нам одговарајући рече:
„Уверавам вас браћо да ни на једном човеку, без обзира да ли је он писмен или не, не нађох такав грех какав сам ја учинио.
Но ако мислите да себе прекомерно осуђујем, послушајте о мом греху да би могли за мене да се помолите Богу:
Док сам живео у свету бејах ожењен. И моја жена и ја смо припадали Севировој јереси.
Једног дана, вративши се кући, не затекох своју жену тамо и кад упитах где је, рекоше ми да је отишла код сусетке, која припада Православној Цркви, да се причести.
Одмах сам отрчао тамо не бих ли спречио своју жену да се причести.
Како сам ушао у кућу баш у тренутку док је моја жена примала свето Причешће, ухватио сам је за грло и натерао да испљуне свету Честицу, коју сам потом бацио кроз прозор у једну бару.
Одмах сам видео како муња, силазећи са неба, узима Честицу и односи је са собом.
После два дана, дошао је код мене неки Арапин одевен у крпе и рекао;
„Ти и ја смо осуђени истом казном.“
„Ко си ти?“
„Ја сам онај који је Господа Исуса Христа ударио по врату у време Његовог страдања.“
Ето зашто ја не могу да зауставим свој плач,“ завршио је своју причу монах.
Извор: svetosavlje.org
