Свети Григорије Чудотворац - Чудо на путу за Неокесарију
Григорије нареди именом Исуса Христа да се покрене са свога места; и камен се покрену и пређе на друго место, куда је желео жрец.
Подели чланак са другима
Свети Григорије крену у Неокесарију.
Тада сва Неокесарија бејаше у тами идолопоклонства, и мноштво идола и храмова идолских бејаше у том граду.
Сваког дана се идолима приношаху многе жртве, те сав ваздух беше испуњен смрада који излажаше од кланих и спаљиваних на жртву животиња.
И у тако многољудном граду бејаше свега 17. хришћана.
Када дакле свети Григорије путоваше из своје пустиње у Неокесарију, њему се догоди да на путу пролажаше поред једном идолског храма.
Но како већ беше пала ноћ и спремаше се јака киша, светитељ би приморан да са својим сапутницима сврати у тај идолски храм и преноћи у њему.
У храму том беше много идола; у њима живљаху демони, који се отворено јављаху својим жрецима и разговараху с њима.
Свети пак Григорије, проводећи ноћ у том идолишту, вршаше своје поноћне и јутарње молитве и песмопјеније, и крсним знаком закрштаваше ваздух, оскврнављен демонским жртвама.
Уплашивши се крсног знака и светих молитава Григоријевих, демони оставише свој храм и побегоше.
А када свану, свети Григорије са пријатељима својим настави пут.
Идолски пак жрец, по обичају свом, уђе у храм са .намером да демонима принесе жртву; али не нађе демоне пошто беху побегли.
He јављаху му се демони и онда када им он стаде приносити жртве, – као што су се раније обично јављали: и жрец беше у недоумици због чега су богови његови напустили свој храм.
И он их много мољаше да се опет врате на своје место, а они издалека викаху:
He можемо ми ући тамо где је прошле ноћи био странац, који је ишао из пустиње у Неокесарију.
Чувши то жрец похита за Григоријем, сустиже га, и зауставивши га стаде љутито викати на њега што се он, хришћанин, дрзнуо ући у храм богова њихових, те због њега богови омрзнуше то место и отидоше.
Прећаше он светом Григорију и царским судом, намеран да га одмах силом одведе к мучитељима.
А свети Григорије, кротким и мудрим речима стишавајући гњев жречев, најзад рече:
Такав је Бог мој: Он и демонима наређује и мени даје силу над њима, те ме они и против своје воље слушају.
– Чувши то жрец се стиша од гњева, и мољаше светитеља да нареди боговима њиховим да се врате у свој храм.
Светитељ истрже из своје књижице мали лист хартије, и написа на њему ове речи: „Григорије Сатани: уђи опет у храм!“
– И даде овај листић жрецу, наређујући му да га положи на олтар поганих богова својих.
И тог часа се вратише демони у храм, и разговараху са жрецом као и раније.
Поражен тиме, жрец се дивљаше таквој божанској сили светог Григорија, помоћу које он речју наређује демонима и они га слушају.
Жрец онда поново потрча за светим Григоријем, сустиже га док овај још не беше стигао до града, и упита га, откуда има такву силу, да га се незнабожачки богови боје и слушају његова наређења.
Свети Григорије, видећи да је срце жречево пријемчиво за веру, поче му говорити о Једином Истинитом Богу који је речју створио све и сва; и казиваше му тајну свете вере.
Док они тако разговараху идући путем, жрец стаде молити светог Григорија, да му у потврду истинитости своје вере покаже неко чудо.
Утом они угледаше један огроман камен, који никаква видљива сила није могла помакнути с места: томе камену Григорије нареди именом Исуса Христа да се покрене са свога места; и камен се покрену и пређе на друго место, куда је желео жрец.
Од овог преславног чуда страх обузе жреца, и он исповеди:
„Један је истинити и свемоћни Бог, Бог проповедан Григоријем, и нема другога осим Њега“.
– И одмах верова у Њега. И врло брзо разгласи он свуда о овом догађају, те народ у Неокесарији сазнаде о чудесима Григоријевим и о његовој власти над демонима пре но што сам Григорије дође тамо.
А за долазак његов дознаде сав град, и мноштво народа изађе му у сусрет желећи га видети, пошто чуше да је он речју преместио огроман камен на друго место и да боговима њиховим заповеда, и они га слушају.
Извор: svetosavlje.org
Свети Григорије Чудотворац - Чудо на путу за Неокесарију
Григорије нареди именом Исуса Христа да се покрене са свога места; и камен се покрену и пређе на друго место, куда је желео жрец.
Свети Григорије крену у Неокесарију.
Тада сва Неокесарија бејаше у тами идолопоклонства, и мноштво идола и храмова идолских бејаше у том граду.
Сваког дана се идолима приношаху многе жртве, те сав ваздух беше испуњен смрада који излажаше од кланих и спаљиваних на жртву животиња.
И у тако многољудном граду бејаше свега 17. хришћана.
Када дакле свети Григорије путоваше из своје пустиње у Неокесарију, њему се догоди да на путу пролажаше поред једном идолског храма.
Но како већ беше пала ноћ и спремаше се јака киша, светитељ би приморан да са својим сапутницима сврати у тај идолски храм и преноћи у њему.
У храму том беше много идола; у њима живљаху демони, који се отворено јављаху својим жрецима и разговараху с њима.
Свети пак Григорије, проводећи ноћ у том идолишту, вршаше своје поноћне и јутарње молитве и песмопјеније, и крсним знаком закрштаваше ваздух, оскврнављен демонским жртвама.
Уплашивши се крсног знака и светих молитава Григоријевих, демони оставише свој храм и побегоше.
А када свану, свети Григорије са пријатељима својим настави пут.
Идолски пак жрец, по обичају свом, уђе у храм са .намером да демонима принесе жртву; али не нађе демоне пошто беху побегли.
He јављаху му се демони и онда када им он стаде приносити жртве, – као што су се раније обично јављали: и жрец беше у недоумици због чега су богови његови напустили свој храм.
И он их много мољаше да се опет врате на своје место, а они издалека викаху:
He можемо ми ући тамо где је прошле ноћи био странац, који је ишао из пустиње у Неокесарију.
Чувши то жрец похита за Григоријем, сустиже га, и зауставивши га стаде љутито викати на њега што се он, хришћанин, дрзнуо ући у храм богова њихових, те због њега богови омрзнуше то место и отидоше.
Прећаше он светом Григорију и царским судом, намеран да га одмах силом одведе к мучитељима.
А свети Григорије, кротким и мудрим речима стишавајући гњев жречев, најзад рече:
Такав је Бог мој: Он и демонима наређује и мени даје силу над њима, те ме они и против своје воље слушају.
– Чувши то жрец се стиша од гњева, и мољаше светитеља да нареди боговима њиховим да се врате у свој храм.
Светитељ истрже из своје књижице мали лист хартије, и написа на њему ове речи: „Григорије Сатани: уђи опет у храм!“
– И даде овај листић жрецу, наређујући му да га положи на олтар поганих богова својих.
И тог часа се вратише демони у храм, и разговараху са жрецом као и раније.
Поражен тиме, жрец се дивљаше таквој божанској сили светог Григорија, помоћу које он речју наређује демонима и они га слушају.
Жрец онда поново потрча за светим Григоријем, сустиже га док овај још не беше стигао до града, и упита га, откуда има такву силу, да га се незнабожачки богови боје и слушају његова наређења.
Свети Григорије, видећи да је срце жречево пријемчиво за веру, поче му говорити о Једином Истинитом Богу који је речју створио све и сва; и казиваше му тајну свете вере.
Док они тако разговараху идући путем, жрец стаде молити светог Григорија, да му у потврду истинитости своје вере покаже неко чудо.
Утом они угледаше један огроман камен, који никаква видљива сила није могла помакнути с места: томе камену Григорије нареди именом Исуса Христа да се покрене са свога места; и камен се покрену и пређе на друго место, куда је желео жрец.
Од овог преславног чуда страх обузе жреца, и он исповеди:
„Један је истинити и свемоћни Бог, Бог проповедан Григоријем, и нема другога осим Њега“.
– И одмах верова у Њега. И врло брзо разгласи он свуда о овом догађају, те народ у Неокесарији сазнаде о чудесима Григоријевим и о његовој власти над демонима пре но што сам Григорије дође тамо.
А за долазак његов дознаде сав град, и мноштво народа изађе му у сусрет желећи га видети, пошто чуше да је он речју преместио огроман камен на друго место и да боговима њиховим заповеда, и они га слушају.
Извор: svetosavlje.org
