Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил; Света преподобномученица Стефанида

Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил 

Браћа рођена, Персијанци, од оца незнабошца и мајке хришћанке.
Васпитани у духу хришћанском и крштени. И као хришћани беху високи чиновници код цара Аламундара.
Послати цару Јулијану Одступнику да воде преговоре и утврде мир међу царством Персијским и Грчко-римским.

Цар Одступник приреди некакву светковину идолима у Халкидону.
На тој светковини цар са својим велможама приносио је жртве идолима.
Персијски изасланици су одсуствовали са те светковине.

Цар их призове и нареди им, да и они узму учешћа у светковини и принесу жртве боговима.
Онда они изјаве, да су они страни поданици, да су дошли као изасланици цара персијског ради успостављања мира међу два царства, а не због чега другог; да су хришћани, и да сматрају недостојним клањати се мртвим идолима и приносити им жртве.

Цар се разјари и баци их у тамницу.
Сутрадан их изведе поново и почне се с њима препирати о вери, но света браћа била су неодољива и непоколебљива.
Тада их привезаше за дрвеће наге и удараху их, и стругаху железним четкама.

За све време мучења они се мољаху Богу с благодардношћу за муке: „О слатки Исусе, ове су нам муке слатке због љубави Твоје!“
Ангел Божји јави им се, утеши их и одузе им сваки бол. Насупрот свима међународним односима опаки цар Јулијан најзад изрече пресуду, да се ова три брата мачем посеку.

Када их посекоше, би земљотрес велики, земља се расцепи и прими тела светих мученика у себе, да их незнабошци не би сажегли по наређењу царевом.
Тела мученика потом земља изврже, да би их хришћани нашли и чесно сахранили.

Чувши цар персијски, како нечовечно Јулијан предаде смрти његове делегате, спреми војску против њега.
А Јулијан пође на царство Персијско уверен у своју победу. Но би потучен до ногу, и сам погибе са срамом, на радост и смех целога света.