Свети мученици ФОТИЈЕ, АНИКИТА и други с њима
Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Подели чланак са другима
Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима
Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима
Цар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане.
Па када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим св. Аникита, један од градоначелника, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења.
Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човека.
Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше.
Но Аникита силом Божјом и даље говораше.
Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега.
У том часу Херкулов храм паде.
Фотије, сродник Аникитин, видећи чудеса и трпљења Аникитина, пољуби Аникиту, објави себе за хришћанина и довикну цару:
„о идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!“
Цар нареди, да га одмах мачем посеку.
Но џелат дигнувши руку на Фотија светог сам себе удари мачем и умре.
После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године.
Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише их у огањ.
Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ.
И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку.
Пострадаше сви око 305 год. Св. Аникита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.
Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима
(глас 4): Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Свештеномученик Александар епископ Комански
Свештеномученик Александар епископ Комански
Као прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије.
Када умре епископ Комански, тада би позват св. Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17 новембар), да председава сабору за избор новог епископа.
У сабору беху и клирици и мирјани.
И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност.
При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашности, спољашњег достојанства и понашања.
Св. Григорије тада рече, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности.
Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију!
И наста општи смех.
Св. Григорије упита, ко је тај Александар?
Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор.
Угљар као угљар беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору.
Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину о себи.
И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се, направио се јурод Христа ради од онда од кад је прочитао и разумео Св. Писмо.
Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело, па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Св. Писма.
Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара.
Једногласно би изабран за епископа.
Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје.
Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана.
ИЗВОР: pravoslavno.rs
Свети мученици ФОТИЈЕ, АНИКИТА и други с њима
Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима
Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима
Цар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане.
Па када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим св. Аникита, један од градоначелника, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења.
Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човека.
Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше.
Но Аникита силом Божјом и даље говораше.
Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега.
У том часу Херкулов храм паде.
Фотије, сродник Аникитин, видећи чудеса и трпљења Аникитина, пољуби Аникиту, објави себе за хришћанина и довикну цару:
„о идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!“
Цар нареди, да га одмах мачем посеку.
Но џелат дигнувши руку на Фотија светог сам себе удари мачем и умре.
После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године.
Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише их у огањ.
Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ.
И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку.
Пострадаше сви око 305 год. Св. Аникита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.
Свети мученици Фотије, Аникита и други с њима
(глас 4): Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Свештеномученик Александар епископ Комански
Свештеномученик Александар епископ Комански
Као прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије.
Када умре епископ Комански, тада би позват св. Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17 новембар), да председава сабору за избор новог епископа.
У сабору беху и клирици и мирјани.
И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност.
При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашности, спољашњег достојанства и понашања.
Св. Григорије тада рече, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности.
Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију!
И наста општи смех.
Св. Григорије упита, ко је тај Александар?
Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор.
Угљар као угљар беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору.
Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину о себи.
И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се, направио се јурод Христа ради од онда од кад је прочитао и разумео Св. Писмо.
Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело, па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Св. Писма.
Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара.
Једногласно би изабран за епископа.
Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје.
Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана.
ИЗВОР: pravoslavno.rs
