Нека се нико не разлењи да помене своје родитеље.
Међутим, треба помињати и све православне Хришћане, и не само у овај дан, него у свако време и на свакој молитви.
И сами ћемо тамо бити и требаће нам тада таква молитва као бедноме кора хлеба и чаша воде. Сети се да је молитва о преминулима снажна својом општошћу – тиме што се узноси од стране целе Цркве.

Црква дише молитвом.

У природном поретку при бременитости дише мајка, а сила дисања прелази и на дете.

Тако и у благодатном поретку ствари – Црква дише општом молитвом свих, а сила молитве прелази и на усопше који се налазе у недрима Цркве.

Јер, она се састоји из живих и мртвих, из оних који војују и оних који су у слави. Не олењи се да на свакој молитви помињеш све отишле оце и бpaћy нашу. Нека то буде твоја милостиња за њих…