По крштењу, пошто је на Њега сишао Дух у виду голуба, Господ је одведен у пустињу да буде искушан.
То је општи пут за све. Свети Исаак Сирин на једном месту примећује:
„Чим окусиш благодатну утеху или од Господа добијеш какав дар – очекуј искушења“.

Искушења прикривају светлост благодати од очију самог човека, који обично разједа свако добро самомнењем и самоузношењем.
Та искушења бивају и спољашња – жалости и понижења, и унутрашња – страсне помисли које нарочито нападају као звер кад се пусти са ланца.

Потребно је, дакле, да пазимо на себе и да разматрамо оно што се дешава са нама и у нама како бисмо увидели зашто је тако као што јесте и шта смо обавезни.