Ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско (Мт.5,20). 

Обележје књижевника јесте знање закона без бриге о животу по закону.
Обележје фарисеја јесте исправност спољашњег понашања без посебне бриге о исправности осећања и помисли.
И једно и друго стање нарави осуђени су на лишавање Царства небеског.
Узми одатле за себе потребну поуку.
Труди се на упознавању јеванђелског закона, али са намером да са сазнањем ускладиш и живот.
У понашању се труди да будеш исправан, али пази и на унутрашња чула и помисли и расположења.
Сазнавши потребно, немој се заустављати на знању него иди даље и направи закључак на шта те знање у поједином случају обавезује.
Затим се неодложно потруди да неопходно испуниш.
У свом понашању пази да не иду осећања и расположења за спољашњим делима, него да спољашња дела буду изазвана осећањима и расположењима, и да буду њихов тачни израз.
Потрудивши се на тај начин, бићеш виши од књижевника и фарисеја и врата Царства неће бити затворена пред тобом.