Ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, многи род доноси (Јн.12,24).

И тако, ако xoћeш да будеш плодан – умри. Умри на такав начин да у срцу носиш осећање као да се то заиста десило. Мртав човек се не одазива ни на шта што га окружује.

Тако ради и ти: ако те хвале – ћути, ако нападају – ћути, ако си стекао добитак – ћути, ако си сит – ћути, ако си гладан – ћути.

Буди такав према свему спољашњем, а унутар себе се налази тамо где је сваки умрли – у другом животу, пред лицем свеправеднога Бога, у очекивању последње одлуке. Какав је, казаћете, плод од тога кад ће онда све да замре?

Не, нећe замрети, него ће се јавити енергија, и то још каква! „Остала је још једна минута“, рећи ћеш себи. „Сад ћe одлука. Дај да пожурим да урадим још нешто“. И – урадићеш. Тако поступај у сваком тренутку.

Иѕвор: svetosavlje.org