Пловили су на другу страну мора. Господ је спавао. Подигла се бура и сви су се престрашили, заборавивши на чињеницу да је Господ с њима и да због тога не треба ничег да се боје (Мт.8, 23).

Тако бива и у обичном и у духовном животу. Дигне се бура тешкоћа или страсти, и ми се узнемиримо до раслабљености, сматрајући да је то сасвим нормално.

Међутим, Господ нам шаље укор: „Маловерни!“ И правично је!
Наравно, не може а да се не обрати пажња на оно што се догађа, али је могуће увек сачувати разумно спокојство.

Пре свега, погледај на то шта Господ xoћe од тебе, и смирено се покори под Његову силну руку.
Не смућуј се и не узбуђуј се. Затим уздигни веру своју ка мисли да је Господ с тобом, и припадни ка Његовим стопама са молитвом.

Ипак, не вичи: „Господе, гинем!“, него са преданошћу узвикни: „Господе, ако хоћеш – можеш!
Но, опет, не моја, него Твоја воља нека буде“.

Веруј да ћеш таквим начином безопасно да пребродиш буру која се подигла.