Питали су Господa зашто Његови ученици не посте?

Он је одговорио да за њих још није дошло време да посте.
Затим је причом показао да, уопште, строгост спољашњег подвижништва треба да одговара обновљењу унутрашњих сила духа.

Прво загреј дух ревности, а затим налажи на себе и строгост. Јер, у таквом случају у теби је унутрашња нова сила, која је способна да строгост са коришћу издржи.
Немајући, пак, ту ревност и узимајући на себе строгост живота, услед повођења за примером других или ради показивања подвижништва, нећеш стећи корист.

Нешто мало времена ћеш се држати такве строгости, а затим ћеш да ослабиш и да је напустиш.
И биће ти још горе него што је било раније.

Строгост без унутрашњег духа исто је што и нова закрпа на старој одећи, или ново вино у старим меховима.
Закрпа ћe да отпадне и рупа ћe да постане још већа.

Стога ћe вино да продере мехове и да се пролије, а мех ће постати неупотребљив. Не значи да строгост није потребна, већ се само напомиње да треба сачувати правилан поредак.
Потребно је радити на јављању унутрашње потребе за њом.

Она треба да буде потреба срца, а не спољашњи терет.