Господ је учинио много чудеса у Капернауму, Витсаиди и Хоразину.
Међутим, број оних који су поверовали није одговарао броју чудеса.

Због тога је Он строго изобличавао те градове и пресудио да ћe у Дан суда лакше бити Тиру и Сидону, Содому и Гомору, него њима.
По том обрасцу и ми треба о себи да судимо. Колико је знамења Господ пројавио над Русијом, избављајући је од јачих непријатеља и покоравајући јој народе!

Колико јој је даровао трајних блага која непрестано точе знамења: свете мошти и чудотворне иконе, расејане по целој Русији!

Па опет, у наше дане Руси почињу да се удаљују од вере: један број људи сасвим и свестрано пада у неверје, други – отпада у протестантизам, трећи – тајно испреда своја веровања у којима xoћe да помеша и спиритизам и геолошка наклапања са Божанским Откривењем.

Зло расте: зловерје и неверје подижу главу, а вера и Православље слабе. Зар већ нећемо да се уразумимо?…

И доћи ћe најзад и код нас до онога што се десило, на пример, код Француза…
Ако се то деси, шта мислите како ће нам бити у Дан суда: после таквих милости Божијих на нама?

Господе, спаси и помилуј православну Русију. Јер, Твоја праведна претња долази!