Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћy вас одморити (Мт.11,28).

О Божанског, о љубљеног, о најслађег гласа Твога!
Пођимо сви за Господом који нас зове!

Но, пре тога треба осетити оно што је нама тешко и напорно – да смо пуни грехова и да су нам тешки.
Од тог осећања ћe се родити потреба тражења олакшања.

Тада ће нам вера указати на једино прибежиште у Господу Спаситељу и наши кораци ће се сами ка Њему управити.
Душа која је пожелела да се избави од грехова зна шта да каже Господу: „Узми са мене тешко греховно бреме, а ја ћу узети Твоје лако иго“.

Тако и бива: Господ прашта грехе, а душа почиње да живи по Његовим заповестима. Заповести су – иго, а греси – бреме.

Но, упоредивши једно и друго, душа налази да је иго заповести лако као перо, а бреме грехова тешко као гора. Зато се не бојмо, већ радо примимо благо иго Господње и Његово лако бреме! Само ћемо тако, и никако друкчије, наћи одмор својим душама.