Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

У причи о двојици синова, један је жустро рекао: Хоћу, али не отиде (Мт.21,20). Тт.21,23-27).

То је слика свих пренагљених добрих намера за чије испуњење се, међутим, нема довољно ни истрајности, ни воље, ни трпљења.

Срце лако бива готово на све што му изгледа добро.
Али, слаба и нетрудољубива воља се испочетка удаљује од дела.

Та немоћ се среће скоро код свакога.
Како избећи такву непријатност пред самим собом и пред другима?

Ево како: не почињи ништа док ниси промислио и измерио да ли за намеравано дело имаш снаге.

Тако је Господ наредио у причи о војсковођи који се спремао за рат и о градитељу куће.
У чему се састоји то мерење?

У томе (као што нам даје Господ да схватимо из наведених прича) да се унапред наоружамо самоодрицањем и трпљењем.

Погледај да ли се у теби нaлaзe ти ослонци свих трудбеника у добру:
ако их има – почињи дело, а ако их нема – најпре их стекни.

Уколико се снабдеш, све што те сретне на путу ћеш претрпети и превладати, а започето довести до краја.
Мерење, међутим, не значи да дело треба напуштати уколико нам изгледа тешко, већ да себе треба да одушевљавамо на сваки напор.

Отуда ће произилазити чврстина воље и постојаност трпљења.
И никада ти се неће десити да кажеш: „Идем“, па да не одеш.

Иѕвор: pravoslavno.rs