Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години 

А ујутру врло рано уставши изиђе и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу (Мк.1,35).

Ето поуке да треба рано устајати и прве часове дана посвећивати усамљеној молитви.
Обновљена сном, душа постаје лака, свежа и способна за прожимање, као свежи јутарњи ваздух.

Стога она сама тражи да је пусте тамо где је сва њена утеха, тј. пред лице Оца небеског, у друштво анђела и светих.
У јутарње време њој је лакше да оствари ту жељу, него после, када на њу налегну дневне бриге.

Све Господ уређује. Од Њега треба примити благослов за дела, неопходно уразумљење и потребно укрепљење.
Стога пожури изјутра, док још ништа не смета, да у усамљености узнесеш срце Господу, да му изнесеш своје потребе, намере и да измолиш помоћ.

Опремивши се молитвом и богомислијем од првих минута дана, сав дан ћеш затим провести у страху Божијем и побожности, са сабраним мислима.
Одатле долазе – пажљивост, смотреност и сређеност у делима и узајамним односима.

То је награда за труд на који си се изјутра у усамљености принудио.
То је благоразумно и за световне људе, и ниуколико не омета њихове циљеве. Напротив!

Иѕвор: pravoslavno.rs