Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години 

Цар начини свадбу за свога сина и посла по званице. Посла једном, па други пут.
Међутим, званице не долазе због житејских брига: један је отишао у поље своје, други у трговину.

Упућен је нов позив у другим сферама и брачна палата се напунила.
Међу осталима, нашао се један који није био одевен у свадбено рухо.

Због тога је избачен (Мт.22,2-14). Смисао приче је јасан.
Свадба је – Царство небеско, позив – проповед Јеванђеља, они који су одбили позив – неверујући, а без свадбеног руха – верујући, али без живота по вери.

Ко којој групи људи припада, нека сам просуди. Да смо звани – јасно је.
Међутим, да ли верујемо?

Опет, могуће је, као под општим именом, бити и међу верујућима, а у ствари бити без вере.
Један уопште не мисли о вери, те је код њега уопште и нема, а други нешто и зна о вери и из вере, и тиме је задовољан; један криво тумачи веру, а други се сасвим непријатељски односи према њој.

Па ипак, сви се убрајају у Хришћане, премда код њих нема ничег хришћанског.
Уколико ти верујеш, испитај да ли су са твојом вером саобразна твоја oceћaњa и дела – тј. рухо душевно – због којих те Бог види одевеним или неодевеним за свадбу.

Moгyћe је чак и добро познавати веру и ревновати за њу, а у животу служити страстима, тј. одевати се у срамну одећу грехољубиве душе.
Код таквих је једно на речима, а друго у срцу.

На језику је: „Господе, Господе! „, а унутра: „Изговори ме“.
Размислите да ли сте у вери, и посебно, да ли сте у свадбеном руху врлина или у срамним дроњцима грехова и страсти.

Иѕвор: pravoslavno.rs