Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години 

И пешице из свих градова хитаху онамо… и скупише се око њега (Мк.6,33)
у пустињи Витсаидској, где је учињено чудо насићења пет хиљада људи са пет хлебова и две рибе.

Шта је вукло народ ка Господу?

Осећање за Божанско. Сакривено под покровом људске природе, Божанство Господа се пројављивало у речи, делу, погледу, у свему што је било видљиво на Њему.
Пројављивања Божанства будила су у срцу скривено осећање за Божанствено, и њиме вукла ка Господу.

Нико није у могућности да спречи такво приближавање, не само са стране, него ни сам човек који га осећа у себи, будући да је оно дубље и јаче од свих других осећања.
То Божанско у Господу Спаситељу привлачило је Њему касније људе свих народа под небом.

Исто се дешавало током историје Цркве, а и до сада тако бива.
И мали траг Божанског привлачи ка себи.

Шта следи из таквог искуства стремљења нашег духа ка Божанском на свим местима и у свим временима?
Оно сведочи о натприродном, о Божанству, које је његов извор.

То стремљење лежи у основи нашег духа и чини његову природу, што се може видети из наших умних, естетских н делатних занимања.
У природи не може постојати обмана и лаж.

Дакле, њих нема ни у том стремљењу ка Божанском.
Одатле проистиче да Бог и Божанско постоје, и да научници, који одричу натприродно, иду против природе духа људског.

Иѕвор: pravoslavno.rs