Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години 

И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн.3,14-15).

Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера.
Она је прималац обилне благодати Светог Духа, која увек у срцу пребива, као и сакривених наилазака благодати који се у право време, у часу невоље, шаљу одозго.

Вера садржи убеђења која привлаче Божије благовољење и силу одозго.
Једно и друго заједно и јесте стицање вечног живота.

Док је овај живот целовит, Хришћанин се не колеба, јер се прилепљује за Господа и један је дух са Њим.
Господа, пак, ништа не може победити.

Због чега се, онда, ипак пада?
Због слабљења вере. Слабе хришћанска убеђења, слаби и наравствена енергија.

По мери тог ослабљења, благодат се истискује из срца, и рђави позиви подижу главу.
У одређени час долази до сагласности са њима и – ето пада.

Ти, ипак, будно чувај веру у свој њеној ширини и нећеш пасти.
У том смислу свети Јован и говори да рођени од Бога не чини грех (1.Јн.3,9).

Иѕвор: pravoslavno.rs