Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

С киме ћу упоредити људе овога рода (Лк.7,31),тј. невернике?

Господ то питање поставља као у недоумици.
Зар ми нећемо још више бити у чуђењу поводом јављања неверја?

Ми смо зачуђени пред недоумицом: како ићи против свестране очевидности?
Међутим, ипак иду. Што се сатана противи – није чудно.

Само име је такво: противник истине и добра.
Он јасно види да Бог постоји, да ће му судити и да ће бити осуђен, да му је казна већ припремљена.

Па ипак, све иде против – и не ради чега другога, него само ради зла, тј. на већу своју погибао.
Зар не влада исти дух богоборства и у онима који не верују?

У крајњем случају, по појмовима које имамо о души и њеним дејствима, неверје је при свој очевидној основаности вере – необјашњиво.
Необјашњиво је и ропство грешника греху и након што јасно увиди да га грех води у пропаст.

И до какве се само противречности долази!
Само они који не верују и страстољупци одбацују постојање сатане и нечистих духова.

Они којима би више од свих приличило да су на њиховој страни, сасвим одступају од њих.
Но, зар није и само то мишљење од нечистих духова?

Тамни љубе таму и уче говорити да их нема, и да се у наравственом свету све врши само од себе, без њихових замки и лукавстава.

Иѕвор: pravoslavno.rs