Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години 

Чудесно насићење народа у пустињи је слика насићења верујућих Светим Причешћем, тј. пречистим Телом и пречистом Крвљу Господа (Лк.9,12-17)..

Господ седи одвојено.
Народ је подељен на скупине, а апостоли посредују, примају хлеб и раздају.

Тако је и сада: верујући су сви подељени на скупине – у мале појединачне цркве у којима Господ, невидљиво присуствујући, раздаје своје Тело и Крв преко апостолских прејемника.
Као некада апостолима, Он и сада њиховим прејемницима говори:
Подајте им ви нека једу.

Као некада, тако и сада верујући народ неодступно стоји пред Господом у посту, слушању речи, молитвеном тражењу исцељења од грехова, припреми за приступање Божанственим Тајнама.
Започета са јављањем Господа, тајна се продужава до сада и продужаваће се до краја века.

И у будућем веку ће постојати Причест своје врсте, будући да је Господ обећао да ће дати да се једе од скривене мане и од дрвета живота (Отк.2,7; 17).
И у земаљском рају је за прародитеље била устројена тајанствена Причест – окушање од дрвета живота.

У старозаветној цркви њу је символизовало једење пасхалног јагњета.
На тај начин, тајанствена Причест је започела са родом људским, трајала и трајаће с њим у вечне векове, у разним видовима, али са једним значењем – најтешњег општења са Господом. Јер, у њему беше живот и живот беше светлост људима (Јн.1,4).

Сазданима по образу Божијем и приличи да буду у таквом општењу са Оним који је сјај славе и обличје бића Очевог (Јев.1,3).

Иѕвор: svetosavlje.org