Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе. Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе.

Подели чланак са другима

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Недеља седмице шесте

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Арије је почео да пориче Божанску природу Сина Божијег и Његову једносуш(т)ност са Богом Оцем.

И на њега се одмах подигла сва Црква, са свих страна света, једним устима исповедајући да је Господ Исус Христос – Син Божији јединородни, Бог од Бога, рођен, не створен, јединосуш(т)ан Оцу.
Неко би могао да помисли да се ради о случајном одушевљењу за једномисленост.

Међутим, та вера је потом прошла кроз огњено испитивање када се на страну аријанаца преклонила власт и сила.
Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе.

Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе.
То значи да она саставља срце Цркве и суштину њеног исповедања. Слава Господу који у нама чува ту веру! Јер, док је ње, ми смо још Хришћани, макар и рђаво живели. Нестане ли она – и Хришћанству је крај.

 

Иѕвор: svetosavlje.org

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе. Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе.

Свети-ТЕОФАН-Зарворник - мисли за сваки дан
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Недеља седмице шесте

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години

Арије је почео да пориче Божанску природу Сина Божијег и Његову једносуш(т)ност са Богом Оцем.

И на њега се одмах подигла сва Црква, са свих страна света, једним устима исповедајући да је Господ Исус Христос – Син Божији јединородни, Бог од Бога, рођен, не створен, јединосуш(т)ан Оцу.
Неко би могао да помисли да се ради о случајном одушевљењу за једномисленост.

Међутим, та вера је потом прошла кроз огњено испитивање када се на страну аријанаца преклонила власт и сила.
Ни огањ, ни мач, ни гоњења нису могли да је истребе.

Она се одмах свагде пројавила, чим је престао притисак спољашње силе.
То значи да она саставља срце Цркве и суштину њеног исповедања. Слава Господу који у нама чува ту веру! Јер, док је ње, ми смо још Хришћани, макар и рђаво живели. Нестане ли она – и Хришћанству је крај.

Иѕвор: svetosavlje.org

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *