14. И дозвавши сав народ рече им: „Послушајте ме сви, и разумијте:
15. Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

16. Ко има уши да чује, нека чује!”
17. И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу.

18. И рече им: „Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумете да што год у човека споља улази не може га опоганити?
19. Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела.”

20. Још рече: „Што излази из човека оно погани човјека.
21. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства,

22. крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље.
23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтеде да то нико не дозна; но није се могао сакрити.