Старац Пајсије - Излечење ђавоимане
Жена је имала демона. Казала је да је претходне вечери видела у сну старца Пајсија, који јој је рекао: „Дођи на мој гроб и учинићу те здравом“.
Подели чланак са другима
Једног децембарског јутра 1996. године, у продавници Манастира Суроти налазила се одговорна сестра, један брачни пар са својом ћеркицом и оцем, две средовечне жене и један млађи мушкарац. Изненада се зачу снажан крик.
Једна од две средовечне жене, прилично крупна, стропошта се на под и поче да се удара и дивље да урла.
Клатила је главу брзо тамо амо. Призор је био веома ружан. Жена са дететом изађе ван, док су други пришли да јој помогну.
Жена је мумлала, тешко дисала и говорила дивљим, претећим, мушким гласом:
„Средићу вас ја, бре, што не верујете. Показаћу вам ја… ево, сад још мало и свима ћу да вам ставим на руку 666… Сви ћете да ми се клањате… изгубљени, идиоти“… и друге псовке.
Затим је почела да вришти, изгледајући уплашено. „Пајсије, гориш ме, гориш ме, хоћеш да ме пошаљеш назад у тартар…
А ова изгубљена, све ме у манастире доводи… зашто јој помажеш?
Гориш ме, гориш ме“. И заурла још јаче.
Ударала се веома јако те је постојао страх да не сломи главу.
Беше очигледно да је ђаво мучи.
„А… аааа“, поново је викала… „Ево, и Марија сад дође…
Гориш ме Пајсије“, рече јаким гласом и остаде непокретна као да се онесвестила.
Присутни оклевајући приђоше да би јој помогли, док се жене побринуше да је покрију њеном одећом.
Пошто је средише, подигоше је са пода. Она отвори очи и плакаше смирено и немо.
Благодарење се излило из дубине њеног срца.
„Хвала ти, старче… хвала ти. Боже мој“, говорила је и понављала са великом благодарношћу.
Устала је, отишла пред икону Христову и Богородичину и препустила се снажним јецајима:
„Боже мој… Боже мој. Како си примио мене недостојну… Хвала ти, Боже мој. Хвала ти, старче… Нисам била достојна, Боже мој, сличне помоћи“.
Читава сцена је била веома потресна. Потом са захвалношћу поздравише сестру и одоше.
Жена је имала демона. Казала је да је претходне вечери видела у сну старца Пајсија, који јој је рекао:
„Дођи на мој гроб и учинићу те здравом“.
Дошла је у манастир и упитала где је старчев гроб.
Поклонила се гробу, а затим је дошла у продавницу, где се догодило наведено.
Извор: Јеромонах ИСААК: ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА
Интернет издање: svetosavlje.org
Старац Пајсије - Излечење ђавоимане
Жена је имала демона. Казала је да је претходне вечери видела у сну старца Пајсија, који јој је рекао: „Дођи на мој гроб и учинићу те здравом“.
Једног децембарског јутра 1996. године, у продавници Манастира Суроти налазила се одговорна сестра, један брачни пар са својом ћеркицом и оцем, две средовечне жене и један млађи мушкарац. Изненада се зачу снажан крик.
Једна од две средовечне жене, прилично крупна, стропошта се на под и поче да се удара и дивље да урла.
Клатила је главу брзо тамо амо. Призор је био веома ружан. Жена са дететом изађе ван, док су други пришли да јој помогну.
Жена је мумлала, тешко дисала и говорила дивљим, претећим, мушким гласом:
„Средићу вас ја, бре, што не верујете. Показаћу вам ја… ево, сад још мало и свима ћу да вам ставим на руку 666… Сви ћете да ми се клањате… изгубљени, идиоти“… и друге псовке.
Затим је почела да вришти, изгледајући уплашено. „Пајсије, гориш ме, гориш ме, хоћеш да ме пошаљеш назад у тартар…
А ова изгубљена, све ме у манастире доводи… зашто јој помажеш?
Гориш ме, гориш ме“. И заурла још јаче.
Ударала се веома јако те је постојао страх да не сломи главу.
Беше очигледно да је ђаво мучи.
„А… аааа“, поново је викала… „Ево, и Марија сад дође…
Гориш ме Пајсије“, рече јаким гласом и остаде непокретна као да се онесвестила.
Присутни оклевајући приђоше да би јој помогли, док се жене побринуше да је покрију њеном одећом.
Пошто је средише, подигоше је са пода. Она отвори очи и плакаше смирено и немо.
Благодарење се излило из дубине њеног срца.
„Хвала ти, старче… хвала ти. Боже мој“, говорила је и понављала са великом благодарношћу.
Устала је, отишла пред икону Христову и Богородичину и препустила се снажним јецајима:
„Боже мој… Боже мој. Како си примио мене недостојну… Хвала ти, Боже мој. Хвала ти, старче… Нисам била достојна, Боже мој, сличне помоћи“.
Читава сцена је била веома потресна. Потом са захвалношћу поздравише сестру и одоше.
Жена је имала демона. Казала је да је претходне вечери видела у сну старца Пајсија, који јој је рекао:
„Дођи на мој гроб и учинићу те здравом“.
Дошла је у манастир и упитала где је старчев гроб.
Поклонила се гробу, а затим је дошла у продавницу, где се догодило наведено.
Извор: Јеромонах ИСААК: ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА
Интернет издање: svetosavlje.org
