Старац САВА Псково-Печерски - Немојмо очајавати када паднемо у искушење
Немојмо очајавати када паднемо у искушење, него смирено и још усрдније молимо Господа да нам подари снагу у борби против грехова
Подели чланак са другима
Сатана има мноштво потчињених духова које шаље да нас искушавају и који нас стално уходе.
Нарочито нас искушавају за време молитве, јер им ништа није тако мрско као она.
Демони спуштају прст на човекове очи и њега хвата сан; они проничу у душу његову и испуњавају је разним помислима, због чега човек губи спокојно расположење духа.
Ако за време службе или кућне молитве злом духу не пође за руком да искуша душу, он то чини после.
На пример, желите са неким да поделите своју тугу, и онда неприметно у разговору осудите неког трећег.
Или се појави раздражљивост, злоба, незадовољство, и човек почиње свима да приговара, пошто му се чини да ништа није учињено како треба.
Сатана се свети за добро које је човек стекао.
Он иде око нас и риче, у правом смислу те речи.
То његово рикање не једном су чули Свети Оци:
преподобни Антоније Велики, Макарије Велики, Сергије Радоњешки, Серафим Саровски и други светитељи.
Тако и апостол Петар пише у посланици: Ђаво као лав ричући ходи и тражи кога да пождере(1. Пет. 5,8).
Зато смо дужни да стално стражаримо и да после благодатног душевног мира увек очекујемо искушење и патњу, да очекујемо замке.
Господ допушта ђаволу да нас искуша како би нас научио да се боримо против зла.
Огањ очишћује злато, док искушење очишћује праведног и показује меру духовне снаге човекове.
Немојмо очајавати када паднемо у искушење, него смирено и још усрдније молимо Господа да нам подари снагу у борби против грехова…
Он наша Снага и Сила – посетиће нас и ојачати, и уз Божију помоћ из борбе ћемо изаћи као победници.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Старац САВА Псково-Печерски
ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
Старац САВА Псково-Печерски - Немојмо очајавати када паднемо у искушење
Немојмо очајавати када паднемо у искушење, него смирено и још усрдније молимо Господа да нам подари снагу у борби против грехова
Сатана има мноштво потчињених духова које шаље да нас искушавају и који нас стално уходе.
Нарочито нас искушавају за време молитве, јер им ништа није тако мрско као она.
Демони спуштају прст на човекове очи и њега хвата сан; они проничу у душу његову и испуњавају је разним помислима, због чега човек губи спокојно расположење духа.
Ако за време службе или кућне молитве злом духу не пође за руком да искуша душу, он то чини после.
На пример, желите са неким да поделите своју тугу, и онда неприметно у разговору осудите неког трећег.
Или се појави раздражљивост, злоба, незадовољство, и човек почиње свима да приговара, пошто му се чини да ништа није учињено како треба.
Сатана се свети за добро које је човек стекао.
Он иде око нас и риче, у правом смислу те речи.
То његово рикање не једном су чули Свети Оци:
преподобни Антоније Велики, Макарије Велики, Сергије Радоњешки, Серафим Саровски и други светитељи.
Тако и апостол Петар пише у посланици: Ђаво као лав ричући ходи и тражи кога да пождере(1. Пет. 5,8).
Зато смо дужни да стално стражаримо и да после благодатног душевног мира увек очекујемо искушење и патњу, да очекујемо замке.
Господ допушта ђаволу да нас искуша како би нас научио да се боримо против зла.
Огањ очишћује злато, док искушење очишћује праведног и показује меру духовне снаге човекове.
Немојмо очајавати када паднемо у искушење, него смирено и још усрдније молимо Господа да нам подари снагу у борби против грехова…
Он наша Снага и Сила – посетиће нас и ојачати, и уз Божију помоћ из борбе ћемо изаћи као победници.
ИЗВОР: svetosavlje.org
Старац САВА Псково-Печерски
ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
