Свето Јеванђеље од Луке, зачало 19. (5,17-26)

17. И догоди се једнога дана кад он учаше, сеђаху онде фарисеји и законици који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцељује;

18. И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет, и тражаху како да га унесу и положе пред њега.
19. И не нашавши куда би га унели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га са одром на средину пред Исуса.

20. И видевши веру њихову рече му: „Човече, опраштају ти се греси твоји.“
21. И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји говорећи: „Ко је овај што говори хуле? Ко може опраштати грехе осим једини Бог?”

22. А разумјевши Исус помисли њихове, одговарајући рече им: „Шта помишљате у срцима својим?

23. Шта је лакше, рећи: ‘Опраштају ти се греси твоји‘, или рећи: ‘Устани и ходи?‘
24. Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе”, – рече узетоме: „Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме.”

25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Бога.
26. И сви се задивише, и слављаху Бога, и испунивши се страха говораху: „Чуда се нагледасмо данас!”