Свето Јеванђеље од Луке, 55. (11,1-10)

1. И када се он мољаше Богу на једном месту па престаде, рече му неки од ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи ученике своје. 2.
А он им рече: „Када се молите говорите:

Оче наш који си на небесима,
да се свети име твоје;
да дође царство твоје;
да буде воља твоја и на земљи као на небу.

3. Хлеб наш насушни дај нам данас;
4. и опрости нам грехе наше,
као што ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење; него нас избави од злога.”

5. И рече им: „Који од вас има пријатеља и отиде му у поноћ и рече му:
‘Пријатељу, дај ми три хлеба у зајам,
6. јер ми дође пријатељ с пута и немам чиме да га послужим.’

7. А он изнутра одговарајући да рече:
‘Немој ме узнемиравати; већ су врата затворена, и деца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам.’

8. Кажем вам: Ако и не устане да му даде зато што му је пријатељ, али за његову безочност устаће и даће колико му треба.
9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 1

0. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.