5. А потом питаху га фарисеји и књижевници: „Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?”
6. А он одговарајући рече им: „Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: ‘Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.’

7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи.
8. Јер остависте заповест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините.”

9. И рече им: „Лепо, укидате заповест Божију да своје предање сачувате!
10. Јер Мојсеј рече: ‘Поштуј оца својега и матер своју;’ и: ‘Који ружи оца или матер, смрћу да умре.’

11. А ви кажете: ‘Ако рече човек оцу или матери: оно чим бих ти могао помоћи корван је, то јест: прилог,’
12. и не дате му више да ишта учини за оца или матер,

13. укидајући реч Божију својим предањем које даље преносите; и слично томе много шта чините.”
14. И дозвавши сав народ рече им: „Послушајте ме сви, и разумијте:

15. Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16. Ко има уши да чује, нека чује!”